Daun sindrom centar iz Banjaluke je jedinstvena ustanova socijalne zaštite na prostoru Bosne i Hercegovine koja svojim programom socijalne rehabilitacije izgrađuje kapacitete osoba sa Daunovim sindromom za funkcionalan život. U septembru prošle godine,škujesvemoguć Daun sindrom centar je dobio status ustanove socijalne zaštite, a prethodno je, od 2005. godine, funkcionisao kao udruženje građana. U sklopu ovog Centra, pored sjedišta u Banjaluci, otvorene su i dvije komune: na Banji Vrućici i na Jahorini. Komuna na Banji Vrućici raspolaže plastenikom, voćnjakom i pčelinjakom, dok je voćnjak posađen i u komuni na Jahorini, a u planu je instalacija pogona za proizvodnju eteričnih ulja. ,,Kada sam pokrenuo program socijalne rehabilitacije 2015. godine, mislio sam da ću promijeniti njih, a oni su promijenili mene kada sam vidio šta sve mogu. Podučavajući njih, ja zapravo učim od njih. Njihov altruizam ne sadrži ni dio egoizma u sebi, jer oni kada pomognu ne traže i ne očekuju ništa zauzvrat”, objašnjava Zoran Jelić, direktor Daun sindrom centra. Kako sam kaže, u prošlom životu je bio građevinski inženjer, a sada je psihoterapeut i refleksolog. Nova zvanja je stekao obukama u inostranstvu. Navodi da sa štićenicima radi svaki dan, a pomaže i to što svira gitaru. U rad Centra je uključena i njegova supruga Zdravka Jelić koja je po zanimanju arhitektica, a u Centru je voditeljica likovne terapije. Zoran Jelić je osnovao ovaj Centar iz ličnih razloga sa nastojanjem da pomogne svom sinu Lazaru koji se rodio sa Daunovim sindromom. Motiviralo ga je to što su osobe sa Daun sindromom, nakon što napune 19 godina i prestanu da pohađaju ustanove obrazovnog karaktera, prepuštene same sebi i roditeljima. ,,Tako postaju nevidljivi i za stručnjake i za širu okolinu. Mnogi od njih tada zapadaju u stanje apatije što kasnije može dovesti do razvijanja ozbiljnih depresivnih stanja. Zato sam sve ovo pokrenuo kako bih vratio ono što je osobama sa Daunovim sindromom oduzeto, a to je pravo na dostojanstven život”, dodaje on. Metode usklađene sa onim u Evropskoj uniji Jelić navodi da je model socijalne rehabilitacije koji sprovodi Daun sindrom centar usklađen prema modelu koji se sprovodi u Evropskoj uniji. U pitanju je rehabilitacioni program “PAIN”, koji za cilj ima izgradnju ličnog identiteta i integriteta osoba sa Daunovim sindromom na osnovu prava na samoizbor. Taj model socijalne rehabilitacije podrazumijeva grupne i individualne psihoterapije, likovnu, dramsku, muzičku, plesnu i sportsku terapiju te program osamostaljivanja i radnog osposobljavanja. Prethodnih godina su imali saradnju sa nekoliko banjalučkih kafića u kojima su štićenici radili kao konobari. Sarađivali su i sa Zdravstveno-turističkim centrom Banja Vrućica i hotelom Kardial, sve do izbijanja pandemije korona virusa. Od jula ove godine otvorena je komuna na Jahorini u okviru koje je uspostavljena saradnja sa Olimpijskim centrom Jahorina i hotelom Vučko. Zahvaljujući postignutoj saradnji, štićenici će prolaziti kroz obuke za konobare, kuvare, sobare, higijeničare i radnike u vešeraju. ,,Fokus je na onome što oni mogu, da izgrade samopouzdanje i razviju svoje potencijale, rušeći predrasude i boreći se protiv diskriminacije i stigmatizacije, jer od samog rođenja slušaju od okoline samo šta ne mogu i kako neće moći biti korisni članovi društva”, kaže Jelić. Ovakav centar je važan, kaže Slađana Popović, master psihološkinja i psihoterapeutkinja pod supervizijom. ,,Kroz aktivnosti koje ovaj Centar sprovodi, osobe sa Daunovim sindromom se osnažuju i stiču kompetencije za izvršavanje određenih poslova što značajno doprinosi socijalizaciji ovih osoba. Na ovaj način se građanima šalje poruka da osobe sa Daunovim sindromom mogu i trebaju da budu aktivni članovi zajednice”, dodaje ona. Naglašava da su u društvu još uvijek prisutne predrasude i stigmatizacija prema osobama koje su na neki način drugačije. ,,Nažalost, svjedoci smo da se osobe sa Daunovim sindromom, ali i druge osobe koje imaju bilo koji vid smetnji u razvoju ili neki oblik fizičkog invaliditeta, degradiraju i marginalizuju od strane društva. Ljudi često iz neznanja, neinformisanosti i straha, donose mnogo pogrešnih zaključaka i predrasuda o osobama sa Daunovim sindromom’’, navodi Popović. ,,Rad ovog Centra je primjer dobre prakse jer omogućava uključivanje osoba sa Daunovim sindromom u zajednicu, podižući svijest javnosti o sposobnostima i potencijalima osoba sa Daunovim sindromom, rušeći predrasude i stigmu”, objašnjava. Rušenje predrasuda Mnoge predrasude su štićenici Daun sindrom centra srušili u septembru 2019.